Bible

1 Kad se približio čas Davidove smrti, zapovedio je svome sinu Solomonu: 2 „Ja odlazim na put kojim sva zemlja ide. Stoga budi jak i drži se muški. 3 Pazi na sva uputstva Gospoda, Boga svoga, sledeći njegove puteve i držeći njegove propise, njegove zapovedi, njegove pravila i njegova svedočanstva, kako je zapisano u Zakonu Mojsijevom, da bi bio uspešan u svemu što preduzimaš, kuda god se okreneš. 4 Tada će Gospod ispuniti obećanje koje mi je dao, rekavši: ’Ako tvoji sinovi budu pazili kako žive, i budu hodili preda mnom u vernosti svim svojim srcem i svom svojom dušom, nikada ti neće ponestati naslednika na Izrailjevom prestolu.’ 5 Takođe znaš šta mi je učinio Joav, sin Serujin, i šta je učinio s dvojicom izrailjskih vojnih zapovednika, Avenirom, sinom Nerovim, i Amasom, sinom Jeterovim. On ih je ubio prolivši krv u miru kao u ratu, okaljavši opasač oko svojih bokova i sandale na svojim nogama krvlju prolivenom u ratu. 6 Postupi kako ti mudrost nalaže, ali ne dozvoli da mu seda glava s mirom siđe u Svet mrtvih. 7 A sinovima Varzelaja Galađana iskaži blagonaklonost, jer su bili uz mene kad sam bežao pred tvojim bratom Avesalomom. Zato neka jedu za tvojim stolom. 8 Kod tebe je i Semaj, sin Girin, Venijaminovac iz Vaurima. On me je ljuto proklinjao onog dana kad sam išao za Mahanajim. Ipak, došao je da me dočeka na Jordanu. Tada sam mu se zakleo Gospodom: ’Neću te pogubiti mačem.’ 9 Zato mu ne opraštaj krivicu, jer ti si mudar čovek, i znaš kako da postupiš s njim, da pošalješ njegovu sedu glavu s krvlju u Svet mrtvih.“ 10 Zatim se David upokojio sa svojim precima; sahranili su ga u Davidovom gradu. 11 David je vladao nad Izrailjem četrdeset godina. U Hevronu je vladao sedam godina, a u Jerusalimu je vladao trideset tri godine. 12 Solomon je seo na Davidov presto, i njegovo carstvo se veoma učvrstilo. 13 A Adonija, sin Agitin, dođe Vitsaveji, majci Solomonovoj. Ona upita: „Dolaziš li s mirom?“ On reče: „S mirom.“ 14 On reče: „Imam nešto da ti kažem.“ Ona reče: „Kaži.“ 15 On reče: „Ti znaš da je carstvo bilo moje, i da je sav Izrailj očekivao da budem car. Ali ispalo je drugačije, pa je pripalo mome bratu, jer ga je dobio od Gospoda. 16 A sad imam nešto što bih te zamolio. Nemoj me odbiti.“ Ona reče: „Govori.“ 17 „Pitaj, molim te, cara Solomona  —  on te neće odbiti  —  da mi dâ Avisagu Sunamku za ženu.“ 18 „U redu  —  reče Vitsaveja  —  razgovaraću s carem o tebi.“ 19 Vitsaveja dođe caru Solomonu da s njim razgovara o Adoniji. Car je ustao da je pozdravi; poklonio joj se, pa je seo na presto. Tada su postavili stolicu za carevu majku, te je ona sela njemu s desne strane. 20 Ona reče: „Tražila bih od tebe jednu malu stvar, nemoj me odbiti.“ Car joj reče: „Traži, majko, jer te neću odbiti.“ 21 Ona reče: „Neka se dâ Avisaga Sunamka tvome bratu Adoniji za ženu.“ 22 Car Solomon odgovori svojoj majci: „Zašto tražiš Avisagu Sunamku za Adoniju? Što ne tražiš i carstvo za njega, pošto je on moj stariji brat?! A još su i sveštenik Avijatar i Joav, sin Serujin, uz njega.“ 23 Tada se car Solomon zakle: „Neka mi Gospod tako učini, i još više, ako Adonija ne plati glavom za ove reči! 24 Stoga, živoga mi Gospoda, koji me je postavio na presto Davida, oca moga, i podigao mi dom, kako je obećao, danas će Adonija biti pogubljen!“ 25 Tada car Solomon posla Venaju, sina Jodajevog, koji udari Adoniju, te on umre. 26 Zatim je car rekao svešteniku Avijataru: „Idi u Anatot na svoj posed. Zaslužio si da umreš, ali te neću pogubiti danas, jer si nosio Kovčeg Gospoda Boga pred mojim ocem, i jer si podneo sve nevolje koje je moj otac podneo.“ 27 Tako je Solomon isključio Avijatara iz sveštenstva Gospodnjeg, da se ispuni reč Gospodnja izrečena u Silomu za dom Ilijev. 28 Kad je ova vest došla do Joava, pobegao je u Šator Gospodnji, i uhvatio se za rogove žrtvenika, pošto se Joav priklonio Adoniji, iako se nije priklonio Avesalomu. 29 Tada su javili caru Solomonu: „Joav je pobegao u Šator Gospodnji i eno ga kod žrtvenika.“ Car posla Venaju, sina Jodajevog i reče mu: „Idi i ubij ga.“ 30 Venaja uđe u Šator Gospodnji i reče Joavu: „Car zapoveda da izađeš.“ Ali on odgovori: „Neću, neka umrem ovde!“ Venaja se vrati caru s odgovorom: „Joav je rekao tako i tako; to je odgovor koji mi je dao.“ 31 Car mu reče: „Uradi kako je rekao. Ubij ga, pa ga sahrani. Tako će se s mene i s doma moga oca ukloniti krivica za nevinu krv koju je Joav prolio. 32 Tako će Gospod vratiti njegovo krvavo delo na njegovu glavu, jer je ubio dva pravedna čoveka i to bolja od njega; on je, bez znanja moga oca Davida, ubio mačem Avenira, sina Nerovog, vojvodu Izrailjevog, i Amasu, sina Jeterovog, vojvodu Judinog. 33 Neka krivica za njihovu krv padne na glavu Joavu i njegovom semenu zauvek. A Davidu i njegovom semenu, njegovom domu i njegovom prestolu, neka doveka bude mir od Gospoda.“ 34 Venaja, sin Jodajev, ode i udari Joava, te on umre. Sahranili su ga kod njegove kuće u pustinji. 35 Car Solomon je umesto njega postavio Jodajevog sina Venaju nad vojskom, a sveštenika Sadoka je car postavio umesto Avijatara. 36 Potom car posla po Semaja i reče mu: „Sagradi sebi kuću u Jerusalimu i ostani tamo; nikud ne izlazi odande. 37 Onog dana kad izađeš i pređeš preko potoka Kidrona, znaj da ćeš svakako umreti, pa će tvoja krv pasti na tvoju glavu.“ 38 Semaj odgovori caru: „Povoljna je reč koju je rekao moj gospodar car. Tvoj sluga će uraditi tako.“ Semaj je dugo vremena ostao u Jerusalimu. 39 Na kraju treće godine, dva Semajeva roba odbegnu k Ahisu, sinu Mahinom, caru gatskom. Semaju su javili: „Tvoji robovi su u Gatu.“ 40 Semaj ustane, osedla magare i ode u Gat, k caru Ahisu, da traži svoje robove. Semaj ode i dovede svoje robove iz Gata. 41 No, Solomonu su javili da je Semaj otišao iz Jerusalima u Gat i da se vratio. 42 Car posla po Semaja i reče mu: „Nisam li te zakleo Gospodom i upozorio te: ’Onog dana kad izađeš bilo gde, znaj da ćeš svakako umreti?’ Zar mi nisi odgovorio: ’Povoljna je reč; poslušaću’? 43 Zašto nisi održao zakletvu Gospodu i zapovest koju sam ti dao?“ 44 Car je još rekao Semaju: „Ti znaš u svom srcu sve zlo koje si učinio mome ocu Davidu. Neka Gospod vrati tvoje zlo na tvoju glavu. 45 Neka Solomon bude blagosloven, a presto Davidov neka zauvek bude utvrđen pred Gospodom.“ 46 Tada je car dao naredbu Venaji, sinu Jodajevom, pa je otišao i udario Semaja, te je ovaj umro. Tako se carstvo utvrdilo u Solomonovim rukama.